U školi sam bio odlican đak , tamo sam i stekao radne navike koje su mi pomogle u kasnijem bavljenju šahom , kao i u životu..

Rođen sam iz braka oca inžinjera poljoprivrede i majke učiteljice , što je bio prilično intelektualan brak čak i za gradske prilike , tako da sam zbog toga uvek imao određenu dozu odgovornosti u svom ponašanju i radu . Knjiga me je oduvek prilično interesovala i to bukvalno bilo koje prirode.Na drugom mestu bila je lopta i to fudbalska, i verovatno samo zahvaljujući nekvalitetnoj podršci nisam postao fudbaler ili kosarkas. Ostao je tako jedini individualni sport gde sam mogao da se iskažem u datim okolnostima - šah . Majčina prijateljica tetka Bisa mi je za 7. rođendan kupila prvi šah u kartonu i plastici a nedugo zatim sam od majke dobio jos jedan u duborezu.

Dakle alat je bio spreman , "velika" karijera je mogla da počne, samo trebalo je još neko da me uputi u tajne drevne igre. Prve sahovske regule objasnio mi je otac kao i pokojni teča Sekula (koji mi je objasnio i mnoge druge stvari ..). U to vreme, pogotovo leti , prolazeći kroz centar mesta često bih zaticao dva zaljubljenika u to vreme dva najjača igrača u mestu majstorskog kandidata Glišića i njegovog kolegu po tituli bankara Jovanovića. Oni su na ćebetu prostrtom posred najlepšeg parka u Žablju vodili ljute šahovske bitke , neretko pored brojne publike uz upadice i šale sto je i mene ponukalo da ih izazovem na megdan. Naime u to vreme sam već uspevao da pariram ocu koji nije posedovao nikakvu kategoriju u šahu tj igrao ga je retko i iz hobija.

Moja ponuda je dotičnoj gospodi bila vrlo simpatična i do srca ih je nasmejala , ali šansu sam ipak dobio, doduše uz ustupak dva topa i samo jedne dame.