Evo i open Durres je zavrsen, posle 8 dana u luksuznom letovalistu na vratima Jadrana (otrantski tesnac), tacki koja je najbliza Italiji ( oko 2,5 puta u odnosu na druge delove Jadrana). Pescane plaze uz solidnu temperaturu vode cak i u ranom maju, omogucile su nam da se povremeno i okupamo , iako sezona jos nije ni pocela. Gomila hotela nacickanih bez nekog reda jedan pored drugog ( neki i ispred drugih, tako da vam prozori puno ne vrede…) , spremni su za lavinu kosovara, albanaca ali i drugih gostiju, a prvi turnir u Durresu je uprkos velikoj improvizaciji  , sjajno protekao na nivou i kako ljubazni domacini kazu , ne i poslednji put .

Nasi su imali 2 predstavnika i obojica smo se zadovoljili na kraju utesnim nagradama, iako je moja malenkost bila lider do 5 kola, no u 6. kolu sam pod utiskom prednosti , celim tokom partije, nastavio da pokusavam igru na pobedu kad joj vreme nije bilo i raspao sam se u delice u zavrsnici, sto je nazalost u sledecem kolu povuklo jos jedan bolan poraz i time rasprsilo sve moje ambicije na ovom turniru.

Sampion je najbolji albanski igrac Dervishi koji je u 3 poslednja kola zestoko rizikovao , sto mu donelo cak 2,5 boda i prvu poziciju sa ubedljivih 7,5 iz 9 na ovim izuzetno tvrdom turniru. Albanski igraci su pokazali da uglavnom imaju vecu snagu nego sto imaju fide rejtinge ali to je i razumljivo s obzirom na visedecenijsku samoizolaciju, koja je uticala na to da igraju samo medjusobno. Rupe na putevima pazite da vas ne iznenade a i prilicno kaubojski stil voznje, gde je puna linija vise izazov nego prepreka, sto mi je prilicno dobro uticalo na raspolozenje a i na budnost !!

Posle turnira sam se uputio u drustvu svojih kolega Kosica i KOsanovica prema Podgorici, ali buduci da ih je savladao zamor materijala dalje sam nastavio preko planinskih lanaca sam prema Arzanu . Put je vodio na uspon prema Niksicu, dalje zatim Trebinje ( prvi put ,tamo sam i zanocio, mnogo lep grad) a zatim ustajanje u 6 ujutru i jos 3,5 sata teske planinske voznje po ubrzanom rezimu na Stolac , Imotski i ulaz iz Bosne u Hrvatsku.

Turnir nije bio masovan , jer se kriza odrazava na sve a upisnina od 100 kuna ( iako ide i bogat rucak uz to) i jos pride troskovi prevoza desetkovali su ovaj nekada veoma masovan turnir. 5 iz 5, ali pauza i onda umor pocinje da me savladava, tako da deoba 1-2,  po buholzu samo drugi , cak sa aspekta umora moze da se nazove i jako dobar rezultat. POsle toga opet po ubrzanom kursu nazad kuci , i opet na Bosnu ( drugi ulazak u istom danu ) , preko Kupresa , uz kupovinu njihovog fantasticnog sira, sto je kompletiralo albanski konjak skenderbeg  i preko Banjaluke ostrim kursom po reli relaciji bosanskih pejzaza , i dolazak kuci u rekordnom roku od samo jos 7 sati voznje !! Ukupno 10,5 sati voznje i jos 8 sati turnira uz prodaju knjiga, ucinili su ovaj dan izuzetno teskim ali i prijatnim jer sam video i gomilu prijatelja….