Evo i nasa mala ekspedicija stigla je u Minsk. Lepo smo docekani a jos bolje smesteni preko puta dvorca saha i saski tj chekersa kako to kazu englezi ili po nasem dame. Lepa zgrada u ulici Karla Marksa na 3 sprata, jedno 18 puta prostranija od naseg SnK’a , pravo mesto za najvisa dostignuca. Memorijal Bronstajna, cast za svakog ko igra sah da se nadje na ovom svetom mestu gde je i veliki GM preminuo u jeku igranja turnira . Svuda njegove slike , a prvo kolo docekah u sendvicu izmedju cuvenog Viktora Kuprejcika i jos cuvenijeg Jurija Balasova. Mali Indja je broj 46 a ja cak 67. pa je jasno da u ovoj konkurenciji sta god uradimo , dobar posao. Za pocetak mala diplomatska pobeda Srbije, u apelacioni odbor pored svih tih cuvenih imena i turnirskih azdaja izabrana je i moja malenkost, sto vec postaje cest slucaj na medjunarodnim turnirima, gde vas izgleda bolje poznaju i cene nego kod kuce !
U prvom kolu Indja igra s nekom curicom i za divno cudo samo remizira dok je meni zapao azerbejdzanac , mali FM od samo 2080 i to mi odma bi sumnjivo, proverim, bivsi prvak sveta do 10 godina, a u medjuvremenu vec napunio 12, znaci moram se paziti, i to na svoj nacin i cinim i poentiram iako umoran od puta. Danas je vec igrac preko 2600 preko puta, pa ce biti mnogo teze i to crnim figurama. Sam Minsk je dosta skup grad , i posle turnira u Italiji i Novoj Gorici , cini mi se kao da nisam dospeo u poslednju socijalisticku zemlju Evrope, ali stil gradnje i ponasanja nasih prijatelja slovenske krvi me ipak otreznjuje kao i pogled na lepe stasite devojke kojih je na svakom koraku ….